Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Milan Miletic

Godina rođenja

1950.god. u Lapovu

Živi i radi

u Gornjem Milanovcu

Fakultet

Likovnih umetnosti i postdiplomske studije zavrsio u Beogradu

 

     Milan Miletic - rodjen 1950. godine u Lapovu.  Živi u Gornjem Milanovcu kao slobodan umetnik. Osim stripom, bavi se i slikarstvom. Izlagao je na preko sto grupnih izložbi, a imao je i trinaest samostalnih. Kao slikar, porimio je nekoliko domaćih i međunarodnih nagrada. Prve radove, ilustracije, objavio je u "Politikinom zabavniku", a zatim je publikovao u izdanjima "Dečjih novina", "Foruma", "Dnevnika", "Oslobođenja"... Ilustrovao je knjige, uglavnom za BIGZ. Najomiljenije teme u stripu su mu žanrovski jasno određene: vestern i istorijski avanturistički strip. U prvom žanru najznačajnije serije su mu "Kočiz" (142 table) i "Larami" (510 tabli), a u drugom "Knez Vojislav" (46) i "Ratnici iz Arkone" (138). Objavljeni strip-albumi: "Larami", "Kočiz" i "Divlji Bil".

GRUPNI PORTRET PREDMETA

Dragan Jovanovic Danilov

 

Holandsko slikarstvo podarilo nam je jednostavno ali duboko otkriće koje je kasnije samo
potvrdila talijanska škola metafizičkog slikarstva - magiju običnog, profanog, banalnog predmeta
svakodnevnice koji na slici poprima obol metafizičkog, fantastičnog, čudesnog. Slikar Milan
Miletić, poznavalac metafizičke materije a opčinjen mogućnošću da kroz domen likovnog objasni
najdublje tajanstvo predmeta, ima tu retku sposobnost da magijskom slikarskom alhemijom
obično pretoči u čudesno. Posmatrajući njegove slike hladnog, plavosrebrnastog tonaliteta koji
predočava daleki azur, mističnu plavet, mi spoznajemo koliko on prisno oseća intimnu kosmičnost
predmeta koje slika - recimo, jednu jabuku što skriva u sebi tajnu svoje zaobljenosti i punoće. Na
Miletićevim slikama susrećemo se sa punom deskripcijom forme i strogim govorom oblika, pri
čemu slikanje predmeta, recimo, jedne čaše ili hleba (najvećeg od svih darova) nikad ne ide bez
sentimenta, fluidnosti značenja i solarnosti smisla, uprkos umetnikovoj izjavi u jednom intervjuu
da je izbor predmeta koje slika uslovljen isključivo likovnim razlozima. U metafizičkom jezgru
čitavog opusa ovog umetnika ipak stoji poetski podsticaj, jedan duboko lirski nukleus.
Milan Miletić drži do onog starinskog načina slikanja veštinom trompe l`oleil, minucioznom
i strogo analitičnom, verističkom deskripcijom. On preferira oštru i preciznu figuraciju koja se
ne odriče magične sugestivnosti predmetne zbilje. Nerv pesnika i poriv analitičnog graditelja
doprinose mistici vizuelne prezentacije predmeta svojstvene talijanskom „magičkom slikarstvu".
Imponuje Miletićevo majstorstvo u materijalizaciji predmeta, a naročito draperija. Izoštrena
optika i suva, pročišćena imaginacija drže do smirene uravnoteženosti i čvrste, geometrijske
konstrukcije. Miletiću je stalo do simetrije u kojoj se našem pogledu otvara lepota i ozarenost
prizora. Atmosfera slikanog prizora je smirena ali ne i ohlađena do impersonalnosti. Naizgled
banalni predmeti kao čaša, jabuka, hleb, suve paprike, školjke, kesten, ovde su artikulisani i
prokreirani u veličanstvenu arhitekturu. Čaša kod Miletića nije tek puki ikonografski prototip već
nosi divinizovano, sakralno značenje. Saobraženo unutrašnjem redu i sabranosti, te superiornoj
zanatskoj veštini, Milan Miletić slika čašu kao da slika katedralu. U dvanaestom pevanju speva
„Pan Tadej" Adam Mickijevič daje, na nekoliko stranica, opis raskošnog porcelanskog servisa za
ručavanje i tim opisom Mickijevič mnogo kaže o poljskom plemstvu i gospodi. Slikajući opsesivno
kristalnu čašu, Miletić nam govori o svom unutrašnjem, opsesivnom svetu. Ta čaša nije obična,
već euharistična čaša na kojoj je naslikano lice Hrista, Bogorodice, dragih bića, antičkih boginja.
To je čaša-znamenje čovekovog zajedništva sa Bogom, čaša spasenja ponuđena svim ljudima da
imaju zajedništvo u krvi Hristovoj.
Tokom godina, Miletić je stvorio vlastiti tip mrtve prirode koja se ne može oponašati.
Ovaj istraživač unutrašnjosti naših skrovitih građanskih enterijera, slika tihi, melanholični život
predmeta, i to čini visokim likovnim umećem. Ima neke porcelanske sjajnosti i otmenosti na
njegovim platnima. Ovom slikaru metafizičkih mrtvih priroda veoma je stalo do detalja. A Flober
veli da se Bog krije u detalju.
Miletić ponire u materijalne strukture predmeta koji ga zaokupljaju, nameće nam svoje
optičke utiske o njima. Njega zanima onaj realni, neumitni izgled stvari, čudesna mirnoća i lirika
običnih predmeta među kojima vlada medijalna ravnoteža i koji su tako likovno artikulisani
da svedoče o beskrajnim prostorima ljudske samoće. Likovno-ekspresivna subjektivnost
izraza ovde je žrtvovana za račun postizanja vizuelne doslovnosti i iluzionističke naglašenosti
trodimenzionalnosti. Tkivo materije opisuje se do izoštrenog naturalizma. Miletić demonstrira
majstorstvo u materijalizaciji stakla i odblesaka svetlosti sa čaša. Predmetni rekvizitarijum
prikazan je u zasenku metafizike i on na Miletićevoj slici ima simbolično značenje. Iako se predmeti
motre u svojoj oštroj izolovanosti, svi oni su u slikarskom polju ujedinjeni lično-neponovljivom
zakonitošću uprizorenoga.
Sa povećanjem formata slike, uvećava se na novim platnima i Miletićeva
koncentrisanost na kompleksne međuodnose predmeta, te osećanje za materiju,
kultivisani kolorit, prijatnu zvučnost boje i prefinjenu obradu detalja. On slika bogato
postavljen sto sa uobičajenim predmetnim rekvizitarijumom ali sada je taj predmetni
ansambl usložnjen šejkinskim aglomeracijama predmeta sa đubrišta: gipsanim glavama,
kandilima, kartonskim kutijama, pikavcima. Sve to od Miletićevih velikih mrtvih priroda
čini grupne portrete predmeta. Ono što je nekad bilo uređeno, sada je prepušteno
kontrolisanom neredu. Uprkos tome, kompozicija je ostala, kao i ranije, čvrsta i pregledna,
stabilne konstrukcije.
Miletić mrtvu prirodu tretira u okviru intimističkih shvatanja. Kao i svi verodostojni intimisti,
i ovaj umetnik preferira smirene i uzdržane forme i tonske odnose, tako daleko od jakih kontrasta
svetlog i tamnog. Poetsko raspoloženje usklađeno je sa harmonijom finih valerskih odnosa i
samom strukturom slike. Na novim slikama, novi ikonografski elementi doveli su do povećanja
dramatike na slikarskom polju. Slikajući grupne portrete predmeta, Miletić ih, zapravo, imenuje.
A ono što se imenuje, to i postoji.
Ovaj umetnik slika pedantno, sa veoma tankom i glatkom fakturom, što je nauk usvojen
od Vermera, Dalija i Mesonijea. Sopstvena ikonografska intima ovde je podignuta na potenciju
zrelog likovnog jezika. Za razliku od hladnog, hiperrealističkog slikarstva koje je zasnovano
na simulaciji emocije, kod Miletića je opsesivni predmetni svet prevučen aurom ličnog
daha. Uprkos tome što imponuje oštrim motrenjem i lepom iluzionističkom opservacijom,
Miletićevo slikarstvo se ne gubi u ludilu perfekcije, već idući od površinske pojavnosti proniče
dalje u ontolološku suštinu predmeta.

 

 

 

 

Ako bismo,u slučaju profesora Ćelića i njegovog učenika Miletića načinili "Kopernikanski
/Kantovski/ obrt" gde bi u mnogome elemente slike Miletića: pristup,
materijalizaciju slike, duh prošlih vremena, mogli pripisati profesoru Ćeliću,
a savremeni, moderan totalitet slike profesora Ćelića: slobodnu, nepredvidljivu
linearnost i istovremeno segmentna slobodna polja, zatim, tankoćutnost
fakture i konačno, izvesnu sličnost sa manjim brojem slikara koji poseduju
velike mogućnosti transformacije i pojednostavljivanja, mogli dati Miletiću,
onda bi takav prosede bio u nekakvom logičnom poretku. Kako u modernoj
umetnosti ne postoji fiktivno, tradicionalno nastavljanje, već bezbroj "kidanja
i sastavljanja" duha i materije, to je i ovakav "Kopernikanski obrt", naizgled
nelogičan, ipak prirodan sled pojava, kao i činjenica koje određuju realnost.

 

                                                                                                                                Vladeta Vojinović,
                                                                                                                               istoričar umetnosti

 

Tri bitna likovno - jezička elementa Miletićeve slike - prostor, oblik i boja,
mišljeni su i ostvarivani kao jedinstvena vrednosna celina, u stvarnoj ravnoteži
i međusobnoj zavisnosti. Prostor nije pozornica prizora ili samo formalna osnova
mrtve prirode već ravnopravni konstitutivni deo likovnog tela slike.
Oblik, bez obzira na to koliko se izdvaja kao primarna vizuelna i funkcionalna
činjenica, opstoji samo kao deo celine koju smisaono osvetljava. Boja se
ponaša kao treći ravnopravni član, potčinjen istoj disciplini stvaralačke volje
slikara, uvek u meri koja doprinosi punoći ideje, ubedljivosti, ravnoteži i stabilnosti
vizije. Nema u njoj nekontrolisanih svetlosnih prodora, drastičnih kontrasta
i oslobođenih akcenata koji sami sebe veličaju.

                                                                                                                 

                                                                                                                      Sreto Bošnjak
                                                                           (iz predgovora kataloga za izložbu u galeriji ULUS-a, 1995

 NAGRADE I PRIZNANJA

 

- 1975.god. Velika nagrada Riste i Bete Vukanovic, Beograd

- 1975.god. Oktobarska nagrada Beograda za slikarstvo mladih

- 1976.god. Nagrada Lickog likovnog anala, Gospic

- 1977.god. Nagrada Likovne jeseni u Somboru

- 1978.god. Medalja Smotre - Mermer i zvuci, Arandjelovac

- 1980.god. Nagrada Memorijala Nadezde Petrovic, Cacak

- 1980.god. Otkupna nagrada na izlozbi- Beograd inspiracija umetnika

- 1981.god. Nagrada za crtez na izlozbi -NOB u delima likovnih umetnika Jugoslavije

- 1987.god. Nagrada publike na izlozbi jugoslovenskog portreta, Tuzla

- 1988.god. Nagrada za crtez na internacionalnoj izlozbi crteza portreta, Tuzla

- 1989.god. Prva nagrada u kategoriji portreta na izlozbi svetske minijature umetnosti, Toronto, Kanada

- 1990.god. Nagrada muzeja  Oplenac iz Topole na Prvom Bijenalu jugoslovenske minijature umetnosti, G.Milanovac

- 1992.god. Grand prix na - Drugom Bijenalu minijaturne umetnosti, G. Milanovac

- 1996.god. Zlatna plaketa, takovski ustanak u G. Milanovcu

Od 1974.godine izlagao na vise samostalnih i kolektivnih izlozbi u zemlji i inostranstvu

 

Beograd,Nis, Novi Sad, Zagreb, Sarajevo, Sombor, Lapovo, Lazarevac, Gospic, Zadar, Rijeka, Tuzla, Arandjelovac, Kragujevac, Bijeljina, Dubrovnik, Split, Cacak, Gornji MIlanovac, Ivanjica, Bihac, Osijek, Zenica, Leskovac, Skoplje, Priboj, Prijepolje, Oplenac, Zrenjanin, Uzice, Podgorica, Pozarevac, Smederevo, Pirot , Sofija, Varsava, Krakov, Helsinki, Zeneva, Toledo, Tel Aviv, Toronto, Salzburg, Pariz...