Korisničko ime      Lozinka

Nemaš nalog? Registruj se

Profil

Opšte informacije

Ime i prezime

Dragan Cvetkovic Cvele

Godina rođenja

1961.god. u Zrenjaninu

Živi i radi

Beograd

Fakultet

LikovnihumetnostiuBeogradu,magistarskestudije1997.god.naistomfakultetu

U klasi profesora

Momcila Antonovica

Član udruženja

ULUS-a od 1995.g

Dragan Cvetkovic Cvele, rodjen 1961. godine u Zrenjaninu, FLU završio u Beogradu 1994. godine i postdiplomske studije na istom fakultetu 1997. godine. Clan ULUS–a od 1995. godine. Zivi i radi u Beogradu.

 

 

NAJAVA:U galeriji ULUS-a, u Knez Mihajlovoj ulici, u toku je izložba slika i crteža Dragana Cvetkovića. Izložba će biti otvorena do 12. Februara. Govori  Bratislav Ljubišić.

 

Šta je slika u savremenoj umetnosti? Pitanje je postavio umetnik koji se ne pretstavlja često samostalno. Za njega je slika suma znanja i neočekivanih obrta:  treba ostaviti dovoljno mogućnosti da se posmatrač projektuje i da u različitim flekama pronađe odraz realnosti. A onda započinje neobična igra: svet likovnog nameće ulaz, kako bi rekao Hese, „samo za posvećene“.

Kada se svojevremeno pojavio, isprva stidljivo, a potom kao dominantno stilsko opredeljenje, enformel je u likovnost uneo robusnost materijala koji najčešće, nije slikarski. Izložbe u Salonu muzeja savremene umetnosti, u Pariskoj, pokazao je kako to oslobodjeno radi Bernik. Jeste, na prvim Oktobarskim salonima, sretali smo se sa slikama Vere Božičković, one su i nagrađivane; sretali smo se i sa delom Živojina Turinskog koji je ostao na umerenoj liniji slikanog materijalizma. To je dalo povoda mladom Slobodanu Garašaninu da se pretstavi sa velikim formatima u kojim je vladalo slikarstvo, ali enformela! To su sve bile varijante koje su se duboko oslanjale na Leonarda i njegovo traženje da slikar u svemu prepozna sliku. To je i Mića Popović u znamenitoj knjizi eseja „U ateljeu, pred noć“ nastojao da objasni. Sve to uz polemiku koja je to pratila, davalo je umetničkoj praksi tog vremena vrlo dinamičan tok. Danas nam to izgleda kao akademsko prepucavanje koje nema za cilj diskreditaciju- onu koja je sada u modi. Slikarstvo se obnavljalo, bogatilo novim primerima prakse da bi svi zajedno uglavnom, bili zadovoljni.

Ovaj mali iskorak trebalo bi da nam posluži da razumemo kako to sada, posle toliko godina- četrdesetak-izgleda slikani enformel. Neko će ga lako svrstati u redukovanu sliku, sliku u kojoj dominira raslojavanje, ali to je uvek posledica kada se izbegne mimetika i kada se asocijaciji ostavi dovoljno prostora. Dragan Cvetković je upravo time zabavljen. Kod njegovih slika, iza osnovnog oblika, sledi tzv. Unutarnji život: mnogobrojne fleke, nanosi, frontaži, prepoznatljivost i zamrljanost... Sve su to elementi koji prate tok misli umetnika koji se suprotstavlja viđenom i nastoji da stvarajući novu realnost, otkrije pravo značenje onog što je sagledao i pokušao da vrati u stvarnost misli. No, kako je injemu asocijativnost potrebna da shvati i rekonstruiše realnost, tako je to potrebno i posmatraču. Jednostavno, umetnik se igra i nastoji da u toj igri ostvari jedno viđenje sveta koji je u suštini, dosta komplikovan. Ima određene nostalgije i sentimenta; tu je i postupak koji podseća na slikanje ostataka živopisa: ostale su samo naznake nekih likova, rečju: tako je u nama i trag koji ostavlja vreme i sećanje: nejasna i tek usputna jasnoća. I, to je za ovog umetnika važno, bitna je zakonomernost slike. Jeste da u dvodimenzionalnosti možemo da otkrijemo nastojanje da se uvede dubina; tu je i istraživanje svetlosti na klasičan način realističkog slikanja- ali, ponavljam, sve je to kasnije obrisano, svedeno na minimum sredstava. Samo naznaka. Jedno zanimljivo staro/novo slikanje sa reminiscencijama.

Dragan Cvetković je rođen u Zrenjaninu, 1961. Godine. Beogradski je đak  i ovo mu je sedma samostalna izložba.

 

Ponedeljak, 4. Februar, 2013. Godine.

Radio Beograd 2.

„ Kulturni krugovi“ 15-17. Časova.

 

 

...Tu je crtež, linije, mrlje, boje, senke, izmaglica, oblici, glave, ribe, znakovi, igra, prošlost, mitsko, pećinsko, obredno, mi gledaoci, slikari-umetnici, dela, galerije... 
...Kad je Niče primetio da je Bog mrtav mi smo svi skočili, i teisti i ateisti. Nije Niče zapazio da je  Bog mrtav, već da je naš pokušaj dosezanja božanskog bolestan na smrt...

                                                                                                                                dr. Srboljub Dimitrijevic

 

 

Драган Цветковић Цвеле је почео да исписује ликовне странице свог стваралачког пута, знатно пре 1994. године када је дипломирао на београдском Факултету ликовних уметности. Искуство стечено у студентским данима утемељило је пут којим је наставио да корача, пут доследно изграђеног рукописа. Испољена ликовност у досадашњем опусу говори о Цветковићевом особеном начину изражавања, који његовој уметничкој личности даје упечатљивост.

Изложене слике и цртежи, верно одражавају ауторов став о уметности. Опредељујући се за асоцијативне форме, уметник свесно тежиште са предметног слоја пребацује на спиритуални. Стожер уметникове поетике је човечија глава од које је задржан само обрис. Кроз њу Цветковић комуницира са временом у коме живи, постављајући питања о истинским, егзистенцијалним суштинама. Морална запитаност ствараоца, исказана је у садржајној потки дела где древне цивилизације воде дијалог са временом у коме живимо. Као такве, ове композиције с једне стране поседују неопозиву директност указујући на несигурност и отуђење као глобалне проблеме, и насупрот томе, упућују на духовност као суштаственост живота. У тој оивиченој глави узбурканих потеза може се ишчитати симболика тотема, узвишеност Винчанске скулптуре, достојанство римских портрета, егзалтирана осећајност Ел Грека.... Сви ти садржаји уткани су у Цветковићеве сликарске ентитете, у уметников свет који је отелотворен у деперсонализованом лицу јаког експресивног набоја. Монолитне представе снажне импулсивности у подједнакој мери се могу пратити у свакој слици и цртежу. Такође, то се односи и на композиције у којима је мотив мушка или женска фигура, представљена појединачно или у групи. Радови оваквог тематског слоја откривају на другачији начин материјализовану исту идеју. Они су пристутни само у толикој мери да би се одшкринула врата уметникове маште и ликовних промишљања. Сагледани у целини, сликарски и цртачки опус одликује јединство израза, а донекле другачији ликовни језик ова два медија, условљен је изведбеним особеностима које су у симбиози са уметничким циљевима.

Сликарска платна су монументалног формата који посматрача увлачи у поприште нескривене ликовне драме која се одвија на површини. Фокус дешавања је на глави као тематској и визуелној доминанти. Потези контурног својства демаркационо раздвају фон слике од централног мотива. Условно речено, та врста подвојености ствара хроматско-структурани баланс површина где се насупрот колористичком, линерном, тактилном и визуелно разиграном централном делу поставља знатно смиренија позадина. Компактна основа слике, попут кулиса, има улогу да истакне визуелна дешавања у средишту платна. Међутим, зрачења која избијају из суптилних ликовних релација на фону, појачавају укупан пластицитет дела. Унутрашња драматика композиције одређена је избором колорита, интезитетом, дужином и ритмом потеза, линијским склопом,  њиховим међусобним укрштањима, преклапањима и ефектима које такви односи стварају. Гест, мрља и површина су градивни контрапост слика. На њиховом контрапункту изграђене су ове стамене целине у којима је композициона динамика њихова примарна одредница. Апострофирано својство постигнуто је колористички раскошним флекама, потезима вишеструких вредности и различито третираниим површинама. Црна, бела, сива и окер су основне боје а међусобним деловањем између њих и црвених, плавих, жутих и осталих, повремено присутних хроматских слојева, настаје жива, чулно и полутоновима ботата ликовна целина. Бојени таласи теку струјама различите снаге и брзине. Поједини запљускују платно у широком луку а не неким радовима хроматски млазови су испрекидани. Тако нанета боја поседује животну снагу која на најбољи начин открива сензибилитет уметника, чији је најдрагоценији сарадник у процесу стварања дела, како је то Сезан записао „ум који добро организује“. Вешто су сучељене диферентне плохе које су у мањој или већој мери испреплетане цртачким партијама, док деликатност извођачког поступка истичу повремено присутни рељефни пасажи. Варијабилитети ликовних решења ове радове чини отвореним за ангажовану перцепцијску активност која првенствено прати линију. Она дефинише сликареву акцију, било да има контурни каратер, даје карактерне црте лицу или се слободно креће по слици. За разлику од слика, у којима је боја примарни ослонац уметниковог изражавања у цртежу је то линија. Цртежи су мањег формата у односу на слике, палета је загаситих тонова, њихов ликовни језик је сведенији а ипак ти призори имају све што је битно за пластичност форме. Такође, неопходно је нагласити да су очи, уста и нос на цртежима приказани у виду симбола, а њихова метафоричка присутност је на сликама потиснута у други план. Преовлађујућа хроматика цртежа креће се у распону сиве скале обогаћене суптилно интонираним бледо жутим, ружичастим или окер тоналитетима. Црни, вибрантни, линеарни потези дају архитектонску чврстину и одређују карактер призора. Линија доминира својом сугестивном енергијом. Она је јасна, оштра, чврста, на моменте агресивна а у појединим радовима је танана и лирска. Њоме се драматизује или смирује визуелна ситуација јер она је извор енергије коју цртежи емитују.

                                                                                                            Оливера Вукотић

 

 

 

 

 

VAZNIJE SAMOSTALNE IZLOZBE:

1994. Beograd. Izlozba slika, Galerija FLU


1996. Vranje, Izlozba slika i skulptura, Galerija narodnog muzeja


1997. Beograd, Magistarska izlozba, Galerija FLU


2000. Sliatos-Grcka, Izlozba slika, Kulturni cenar ’BURDZI’

 

2008.Vranje, Izlozba slika , Galerija narodnog muzeja

 

2010.Skiathos.izlozba slika,galerija "Arhipelagos"

 

2013.Beograd ,"Slike i crtezi",galerija ULUS

 

 

 

VAZNIJE GRUPNE IZLOZBE:



1996. “37. oktobarski salon“ Umetnicki paviljon „25. maj“


1997. 4. medjunarodni bjenale minijature, Gornji Milanovac


2000. 6. medjunarodni bijenale minijature, Gornji Milanovac


2001. “Slike i grafike umetnika iz Srbije“ galerija kulturnog centra „BURDZI“, Grcka


„Prolecna izlozba“ Paviljon “Cvijeta Zuzoric“


2002. “Prolecni likovni salon“ Galerija Doma Omladine, Velika Plana


2003. 7. Medjunarodni bijenale minijature


Gornji Milanovac


2004. “Prolecna izlozba“, Paviljon Cvijeta Zuzoric, Beograd


2005. 8. medjunarodni bijenale minijature,


Gornji Milanovac


2007. “Boje Skijatos“ Galerija BURDZI


Grcka-Skiatos


„8. beogradski bijenale crteza i male plastike“, Paviljon Cvijeta Zuzoric


2008. „Boje Skiatosa“ Galerija Burdzi, Grcka, SKIATHOS

 

2009."Prolecna izlozba " umetnicki paviljon "Cvijeta Zuzoric"

 

2010."Novogodisnji salon" Vranje

 

2010.Izlozba crteza ,galerija"107" Beograd

 

 

2010. Beograd, “izložba crteža” – Galerija 107

 

2010. Gornji Milanovac, 10. Međunarodni bijenale umetnosti minijature, ”Moderna galerija”

 

2010. Beograd,”DECEMBARSKI SALON”, Galerija ULUS-a

 

2011. Beograd,  “ Zemunski salon”, Galerija -“Stara kapetanija”  

 

2011. Beograd, “ 18. Beogradska mini art scena”, Galerija –“Singidunum"

 

2011. Beograd, “ Deseta izložba art market-a 12 soba,-“ Kuća Kralja Petra”

 

2011. Beograd,”DECEMBARSKI SALON”, Galerija ULUS-a

 

2012. Gornji Milanovac, 11 Međunarodni bijenale umetnosti minijature, “Moderna galerija”

 

2012. Beograd, ”Prolećna izlozba”, Paviljon “Cvijeta Zuzorić”

 

2012. Beograd,  “ Prolećna izložba”, Galerija -“Stara kapetanija”

 

2012. Beograd, 12  izložba art market-a 12 soba,-“ Kuća Kralja Petra”

 

2012. Beograd, “Jesenja izložba ULUS-a”,  Paviljon “Cvijeta Zuzorić”

 

2012. Beograd,  “ Zemunski salon”, Galerija -“Stara kapetanija”   

 

2012. Beograd, “ IZLOŽBA SLIKARA SRBIJE” “Cvijeta Zuzorić”

 

2012. Beograd, “ 19. Beogradska mini art scena”, Galerija –“Singidunum"

 

2012. Zrenjanin,” likovni salon 30x30”, Savremena galerija

 

2012. Beograd,”DECEMBARSKI SALON”, Galerija ULUS 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Adresa: Majora Zorana Radosavljevi?a 218/9
11273 Beograd
Tel: 011/848-59-61
Mob: 063/8-343-717
E–mail: dccvele@sbb.rs